Theurgija Teorija i Praksa

Konačno Božanska Theurgija. Moj domen i interesovanje u mađiji. Šta je Theurgija?

Theurgija je Spoznaja i Jedinstvo sa Božanstvom!

Jedinstvo sa Bogom se ne može postići čistom doktrinom i intelektualnom spekulacijom, već vežbanjem duhovnih sposobnosti i moći kroz rituale i obrede. Pod „božanstvenim“ Teurgisti priznaju većinu dinamičnih duhovnih principa i njegove manifestacije koje se prelamaju kao svetlost u Bićima čija svest, individualno i pojedinačno, tako uzvišena i obuhvata takav stepen duhovnosti da sa pravom nosi naziv Bogovi.

Ne sme se misliti da su Teurgisti bili polietisti u običajenom smislu. Ovakav zaključak bi bio daleko od istine čak i za Egipćane koji su posedovali panteon bogova. Za razliku od neobrazovnih koji su verovali u više bogova sveštenici i obrazovani koji su mogli da čitaju i razumeju knjige (to je najvažnije razumeti), bili su zagovornici ideje o Jednom Bogu tvorcu bića koja su u nedostatku bolje reči nazvani „bogovi“.

Prvenstveno postoji jedan Sveprožimujući Život koji ispunjava Univerzum podržavajući individualni život svakog bića koji postoji u svakom od svetova. Nepoznat sam po sebi, budući da je sveprisutan i bezgraničan u svim smerovima i uzdignut van dometa razuma, on je neshvatljiv za ljudski um…..

Egipatski Teurgisti su pažljivo proučavali ove kosmičke sile zvane bogovi a njihove atribucije pažljivo beležili u vidu alegorija i parabola mitova i legendi.

Hrišćani prebacuju da su egipatski bogovi puni životinjskih likova i sl. A ne vide da je i u Bibliji isto tako pa Hrista izjednačavaju sa jagnjetom, zajednicu sa ribom, duha sjatoga sa golubom belim, nečastivog sa aždajom koja bljuje … vatru neeee već vodu i sl.

Uzgred da li ste se ikad zapitali što aždaja iz Otkrovenja baulje vodu, a ne bljuje vatru?

Ne znaju da i u našem narodu se obično kaže „Oj sokolovi, oj junaci“. Otuda i Horus ima lice sokola a ne goluba, jer se pravo lice Boga „ne može videti“……

Otuda čak i u tradicionalnim piktografima njihovih Bogova svaki od amblema je veoma značajan i sadrži duboki smisao i jednostavan opis karakteristika Boga. Na primer plava šljiva koju nosi u ruci ili kosi jedan od Bogova podrazumeva postojanost i ispravnost; dok skiptar prenosi ideju da Bog koji ga nosi poseduje vrhunsku vlast i suverenost.

Svaki pojedinačni simbol i sigil koji nosi Bog na nekom delu svoga tela predstavlja ključ njemu urođene prirode.

Mitovi i legende koje su potomstvu preneli egipatski sveštenici u vezi sa bogovima nisu samo čiste izmišljotine nekih ljudi bez znanja ili sa bogatom maštom koji su nemajući druga posla zabavljali pričanjem priča i ispovedanjem prijatnih i neprijatnih laži osmišljenih u njihovim glavama. Naprotiv, u svakoj od ovih legendi i slikovitih opisa bogova nalazi se skriveno bogatstvo tradicionalnog znanja za svakog ko je u stanju da ga otkrije.

Da bi bio moguć bilo kakv uspeh u prizivanju i čvrstom uspostavljanju jedinstva i zajedništva sa Bogom, Teurgista mora biti dobro upoznat sa prirodom izabranog Boga, principima i funkcijama koje on ispunjava u prirodi i univerzumu i šta su oni uistinu. Sve legende i mitovi koje se odnose na datoga Boga otkrivaju vredne činjenice o njihovoj istinskoj prirodi, Teurgista mora da upotrebi napor da shvati zašto su prihvaćene životinjske forme kao maske bogova i da od onih najverovatnijih tumačenja napravi sintezu.

Kao i u svemu tako i u Teurgiji postoji kvaka. Adept bira Boga koji je najbliži njegovom „ukusu“ tj. prirodi i prilazi mu jedan korak gore. ALI isto tako prizvani Bog mora učiniti jedan korak dole ka adeptu tako da se sretnu na pola puta. Bez božanskog odgovora na adeptov „zahtev“, a to je najteže, neće biti nikakvog uspeha u Teurgiji odnosno spoznaje i jedinstva sa božanstvom.

Što znači da možete započeti sa jednim Bogom a završiti sa nekim drugim koji će odgovoriti na vaš „poziv“ jer Teurgijom vi otvarate sebe da primite božansko svetlo. Ja sam započeo sa bogom Ra mojim najomiljenijim Bogom a završio sa Boginjom koja je „našla“ mene.

Odgajan u hrišćanskoj tradiciji (plus veronauka) od malena u kojoj nisam našo sebe niti smatram da je Biblija pisana i data ikome drugome osim drugova jevreja; nema tamo ni indijanaca ni korejanaca ni bušmana ni abordžina samo drugovi jevreji. Sam Hristos lično kaže u Mateju glava 10 stihovi 5 i 6 „ne idite mnogobošcima nego radije idite izgubljenim ovcama doma Izrailjevog“, kao i onu poznatu „ne uzimaj leba iz dečijih usta i ne bacaj ga psima JA sam došao radi izgubljene dece doma Izrailjevog“. Amin. To što su ga jevreji odbacili pa da njegova „žrtva“ ne bude uzaludna onda; ’ajde Alija nek je više vojske... Čak i u Delima Apostolskim 11 glava 18 stih jasno stoji da i oni nisu verovali da je spasenje dato mnogobožcima do toga dana. „Blago onima koji vjeruju a ne videše……“

Vera to je ne želeti da se sazna što je istinito. Mene zanima šta je realnost? Zanimljivo je da prva zapovest kaže:“Ja sam Bog tvoj i nemoj imati drugih bogova uza me“. Što pokazje da ipak imade i drugih bogova u suprotnom bi pisalo:“Nema drugih bogova osim mene“. Sa druge strane ako uspete da Teurgijom ostvarite spoznaju i jedinstvo sa nekim Bogom prva zapovest se u potpunosti izpunjava jer zaista nećete imati više potrebu za nikakvim drugim bogom. Bog je jedan i to onaj koji odgovori na vaš „poziv“ sada i ovde.

Osnovna tehnika Teurgije jeste prizivanje. Prizivanje je božanski ključ pomoću koga se ljudi otvaraju za ulazak bogova; ono nas privikava na predivnu reku vrhunske svetlosti i zakratko nas izlaže neopisivom zagrljaju i dodiru sa bogovima; i ne odustaje sve dok nas ne uzdigne do sveopšteg skupa, veli Jamblihus božanski Teurgista.

Iskustvo je pokazalo zapadnjačkim Teurgistima da je likovno pretstavljanje egipatskih bogova bilo savršeno rešenje za ovu vežbu i obuhvata u sebi najizuzetnijii veoma složen sistem simbolizma. Oblici ovih univerzalnih moći i inteligentnih kosmičkih esencija, koji su sveštenici zvali Bogovima stoje svaki ponaosob u potpunosti iza ljudske ili životinjske maske gde je svaki atribut simbolički prikazan amblemom ili umetničkom ornamentacijom.

Kada se upoznao sa predstavom recimo o bogu Ra vizuelno i simbolički student mora da uz pomoć Imaginacije i Volje sa svojim unutrašnjim okom uloži napor da se izgradi savršeni lik ili maska Boga. Oblik mora telesno i jasno da bude oblikovan u viziji Imaginacije, ogroman i blistav i da zrači svetlošću duhovnog Sunca, a Ra je njegov konvecionalan ezoteričan simbol. Primetićete da Bog drži Ibisovo žezlo u levoj ruci – Ibis je simbol mudrosti i božanske volje; u njegovoj desnoj ruci je božanski Ank, simbol svetlosti i života što ga sunce iz dana u dan daje čovečanstvu……..

Svi ovi detalji treba da se primene na simulaciji lika koji se čvrsto drži u umu sve dok ga živa duša ne sagleda kao dinamičan lik Ra-a u kome nema tragova nesavršenstva.

To je veliki napor za imaginaciju i on mora da se obavlja sa naporom i posvećenošću sve dok ne doživi da potpun i blistav Bog ne istupi, Bog uistinu, ka svom posvećeniku. Držeći ovaj lik u astralnoj svetlosti Teurgista treba da se potrudi da zaodene svoj vlastiti oblik u plašt Boga, a zatim da se sjedini sa oblikom koga zaodeva. Ova astralna slika Boga prethodno samo lik izvan tela Teurgiste sada treba da se rasporedi kao božanska figura oko njegovog vlastitog astralnog oblika dok se ne podudare, dok se njegovo Vlastito Telo Svetlosti ne promeni i ne preobrazi u Telo Boga.

Samo kada Teurgista zaista oseti vrhunski priliv duhovne moći, sticanje solarne sile i energije i duhovne prosvetljenosti, kada intuitivno oseti snagu božanskog transa u kome je došlo do identifikacije, zadatak je završen.

„Likovi Bogova“, veli Jamblihus „puni su fluidne svetlosti i uistinu vatra Bogova isijava nevidljivom i neizrecivom svetlošću i ispunjava sve uzvišeno na svetu“ na svoj veličanstveni nebeski način.

Istovremeno sa procesom sjedinjavanja sa Telom Boga od velike je koristi ako se prizivanje recituje kao lirska oda ili himna koji sadrže hvalospeve posvećene Bogu, ocrtava rečima prirodu i kvalitete Boga.Tako da za Ra išla bi na sledeći način.

Himn a Ra-u
(invokacijska molitva)

Slavljen si o Ra pri svom prelepom vaskrsnuću. Ti ustaješ Ti sijaš u zoru.Društvo besmrtnika te slavi pri izlasku i zalasku sunca, kada se tvoj jutarnji brod sreće sa brodom u sutonu sa povoljnim vetrovima ti koji jezdiš preko nebeskih visina radosnog srca. O Ti jedini. O Ti slavljeni.O ti koji si večan koji nikada nisi slab kome se nijedna sila suprotstaviti ne može, o Ti blještavilo sunca u zenitu nad stvarima koje su pod Tvojom zaštitom niko vladati ne može i zato ti pevam hvalospev.

Zdravo da si Horuse, zdravo da si Tumu,zdravo da si Kefra.Ti veliki sokole koji svojim prelepim licem činiš da ti se svi raduju, Ti obnavljaš svoju mladost i postavljaš se na jučerašnje mesto.Božanski junošo, samostvoreni, samopomazani Ti si gospodar neba i zemlje i stvorio si bića nebeska i bića zemaljska. O Ti besmrtniče nebeske večnosti, večiti samonastavljajući vladaru sa Tvojim podizanjem Tvoji blagosloveni zraci nalaze se na svakom licu i borave u svakom srcu. Živi Ti u meni i ja u Tebi o ti Zlatni Sokole Sunca.

Gle On je u meni i ja sam u Njemu. Moj sjaj je tamo gde Ptah jezdi preko svog nebeskog svoda. Ustajem, penjem se visoko koračam nebeskim svodom Nuit. Podižem svetlucavi plamen svetlošću moga oka žureći uvek ka sjaju danju slavljenog Ra, dajući svoj život stanovnicima na Zemlji.

Ukoliko kažem dođite preko planina nebeske vode će poteći na moju reč jer ja sam otelotvoreni Ra; Kefra stvoren u mesu, ja sam živi lik mog oca Tuma gospodara grada Sunca.

Bog koji naređuje u mojim je ustima bog mudrosti je u mom srcu moj jezik je svetilište istine a bog sefi na usnama mojim. Moja reč se ispunjava svakoga dana a želje moga srca se ostvaruju kao želje Ptaha koji stvara. Budući da sam večan sve dala u skladu sa mojim nacrtima i sve se pokorava mojim rečima. Zato stupi u meni iz svog boravišta u Tišini, neizreciva mudrosti. Sve Luči, Sve Moći...

Kazivanje svake stavke prizivanja izgovorene magijskom intonacijom i namerom, snažna misaona spoznaja značenja reči treba da pude postignuta. Kada Teurgista uzvikne „Ti sijaš u zoru“ treba da se vidi astralni oblik Boga i da se zaista oseti kao celina koja zrači svetlost u odnosu na koje i najsjajnije popodnevno sunce izgleda kao mrkli mrak. Svetlošću tako oštrom i žestokom, bogatom blještavilom i zlatnom slavom, da njena esencija treba da oblije i srce i um i dušu sa izuzetnim prefinjenošću.

Formula prizivanja može se svrstati i pod Tetragramatonom. Prvi deo je Vatra, Teurgistova živa molitva, drugi deo je Voda u kome Teurgista sluša ili hvata odraz Boga. Treći deo je Vazduh venčanje vatre i vode; Bog i čovek postaju jedno; dok četvrti deo odgovara Zemlji zgušnjavanju i materijalizaciji tri viša principa.

Teurgista prvo pristupa proučavanju simboličkog oblika boga sa onoliko pažnje sa kojom umetnik proučava svoj model, tako da se u njegovoj svesti stvori savršeno čista i neporemetiva slika boga. Isto tako se i stavovi boga uobličavaju u govor a tkav govor se uči napamet bez greške i zastajkivanja. Tada počinje prizivanje sa molitvom bogu, podsećanjem na njegove fizičke stavove uvek sa dubokim razumevanjem njihivog stvarnog značenja.

U drugom delu prizivanja čuje se glas boga i recituje se njegov karakterističan govor.

U trećem delu prizivanja Teurgista uporno zahteva svoje poistovećenje s bogom.

U četvrtom delu prizivanja bog se opet priziva ali sada kao da je On to sam učinio, kao da je bila iskazanavolja boga da treba da ispolji Sebe u Teurgisti.

Kada Teurgista uzvikne „Ti sijaš u zoru" treba da se vidi astralni oblik Boga i da se zaista oseti kao celina koja zrači svetlostšću tako oštrom i žestokom bogatom blještavilom i zlatnom slavom da njena esencija treba da oblije i srce i um i dušu sa izuzetnom prefinjenošću.

Teurgista treba da zamisli da čuje taj glas i da ga istovremeno kao eho ponavlja ali kao da je to istina o njemu. Ova misao bi trebalo toliko da ga uzbudi da bude u stanju da je na kraju završi izgovaranjem uzvišenih reči koje otvaraju treći deo: "Gle! On je u meni..."U tom trenutku on gubi svest svog smrtnog bića on postaje ta mentalna predstava koju je ranije mogao samo da vidi. Ova svest se samo upotpunjava kako on nastavlja dalje:"Moje blještavilo je tamo gde Ptah leti...dajući svoj život stanovnicima na Zemlji." Ova misao uspostavlja odnos Boga i Čoveka sa božanskog stanovišta.

Teurgista se poziva na sebe samo na kraju trećeg dela u kome se javlju gotovo slučajno reči:"sve se pokorava mojim rečima.."U četvrtom delu koji počinje:"Zato stupi u meni..."to nije Teurgista koji se obraća Bogu to je Bog koji čuje udaljen govor Teurgiste. Ukoliko se ovo prizivanje tačno izvede reči u četvrtom delu će zvučati daleko i strano. Iznenađuje da bi lutka (kako sada Teurgista sam sebi deluje) mogla da govori.

Dok ne bude u stanju da savršeno izvede stvaralački rad imaginacije, svi napori treba jednostavno da se usredsrede na vežbanje. Po nepogrešivim znacima da je jedinstvo uspostavljeno sa božanstvom bilo kojim jeste da će biti nekakvog fizičkog dokaza koji će svedočiti da to nije bio „san“. Dokaz je sve….

To je ukratko postupak dat čisto informativno bez ikakve garancije da ćete uspeti jer uspeh zavisi od mnogo faktora a sve ostalo su nijanse. Upravo te nijanse čine razliku između uspeha i neuspeha. Dva osnovna su Prizivaj često i Zapali sebe molitvom i onaj najvažniji božanstvo MORA da odgovori na vaš poziv bez toga nema potpunog uspeha.